Изборник Затворити

Нишлија осмислио Ћирилизатор: Форсирање ћирилице није национализам

Многи сматрају да је форсирање ћирилице великосрпски национализам, то није тачно, ћирилица је писмо кога је све мање на интернету, не знам зашто, али је тако, надам се да је ово један од начина да је сачувамо, каже Јован Турањанин из Ниша који је осмислио програм за интернет претраживаче, који латиничне интернет стране преводи у ћириличне.

единствени програм „Ћирилизатор“ је настао пре свега из његове љубави према ћирилици, али и како би скренуо пажњу на чињеницу која му смета, из необјашњивог разлога, све је мање домаћих сајтова на ћирилици, било којих, а посебно медијских које сви прате.

Форсирање ћирилице – не постоји

Турањанин, који је завршио Електронски факултет и ради као програмер у једној компанији у Нишу, каже да се и људи у данашње време углавном одлучују да садржаје на интернету пишу латиницом, што такође није могуће објаснити. Као љубитељ ћирилице воли да је чита, како у штампаној, тако и у електронској форми, сматра да је лепша, пријатнија за око.

„Свестан сам да не могу да натерам све те власнике сајтова да своје садржаје пребаце на ћирилицу, па сам пробао да нађем начин како да обични корисници могу то да ураде за који год сајт желе, инсталирајући овај додатак за своје претраживачеФајерфоксХром и Еџ. Тако је настала идеја о „Ћирилизатору“, која омогућава да, након инсталације овог проширења, једним кликом, било који сајт који је писан на српској латиници пребаците на ћирилицу и тако уживате у нашем писму“, каже Турањанин за Спутњик.

„Ћирилизатор“ је бесплатан

Оригинални програм који латиничне интернет стране претвара у ћириличне је бесплатан и инсталира се врло једноставно. Након инсталације екстензије појављује се иконица са десне стране у претраживачу, кликом на њу аутоматски укључујете „пресловљавање“ целог сајта са латинице на ћирилицу.

Када након неког времена поново уђете на тај сајт, све се дешава аутоматски, свака наредна страница ће се пребацивати на ћирилицу. „Превод“ је могуће укључити или искључити за било који сајт. Програм је направљен тако да су одмах након инсталације неки од најпосећенијих домаћих сајтова укључени да буду пребачени на ћирилицу.

Шта када наиђе на страну реч?

„Потрудио сам се да ова екстензија буде колико толико интелигентна, да успе да препозна најчешће стране речи које се користе у свакодневном говору, барем у српском језику. Речи које имају слова која нису присутна у српској латиници, као и најчешће речи, као што су рецимо „фејсбук“ или „инстаграм“, остају у оригиналу, на латиници.
Творац „Ћирилизатора“ додаје да је интерент постао опште добро, да свако има право да пише онако како жели, на коме год писму жели, али да је баш због тога настала потреба за овим програмом, јер се у модерности и брзини ћирилица губи. Није му било тешко да направим овај програм, каже да је то ствар идеје, а да је реализација ишла лако.

„Ми програмери смо мало чудна сорта, волимо да тражимо нове изазове које треба да решимо и нове технологије које би смо могли да научимо. Идеја око „Ћирилизатора“ је релативно лака, само је било потребно неколико дана посветити се томе, истражити најбољи приступ и применити га“, каже Јован Турањанин.

Напади и ниподаштавање ћирилице

Овај тридесетогодишњи програмер из Ниша каже да су мишљења о његовој идеји подељена. Судећи према реакцијама, многима који воле да читају ћирилицу програм пуно значи, али има и оних који га критикују, мисле да је беспотребан, па чак и да је „превођење“ на ћирилицу губљење времена.

„Некако увек крену да ниподаштавају ћирилицу, да све то сведу на неки погрешан тон, како је форсирање ћирилице аутоматски изједначено са великосрпским национализмом. То је у потпуности погрешно, жао ми је што људи у данашње време имају такав став према ћирилици. Ја се трудим да никоме не намећем писање ћирилице, нити било кога критикујем што не пише латиницом, али се трудим и да сваки пут када пишем на српском језику пишем ћирилицом„, каже Турањанин на крају разговора за Спутњик.

Због лакшег сналажења корисника, овај младић је направио и портал „Ћирилизатор“, на коме је могуће наћи детаљан опис инсталирања, али и указати на евентуалне грешке програма.

Извор: Спутник