Изборник Затворити

Детињци, Материце и Оци: традиција која повезује

Српска културна баштина умногоме је обогаћена најразличитијим народним обичајима који су неодвојиви део наше традиције. Управо ти народни обичаји нашу културу чине тако живописном и јединственом. Детињци, Материце и Оци су празници за које се везују врло интересантни народни обичаји.

Магазин ˶Историја˝ у новембарском броју из 2014. године доноси причу о томе како су се Детињци, Материце и Оци прослављали почетком 20. века у Београду.

Детињци, Материце и Оци славили су се у оквиру породице, али су се кућне догодовштине са везивањем препричавале по кафанама и женским седељкама. Празник Детињци нарочито је био важан за децу без родитеља која су се сама старала о себи. Оваква деца су увек на дане овог празника пролазила поред кућа супружника који су били без деце. Они су баш те недеље као случајно излазили послом на улицу, правећи се да не хају за децу која се налазе око њих. Изненада би им се у рукама нашли комади канапа и по улици би почела трка. Најмлађа деца обично би прва била ухваћена и везана. Како нису имали чиме да се ˶откупе˝добијали би поклоне ако свечано изјаве да су били добри током целе године.

Празник Материце прослављао се чак и на краљевском двору. Изабрана деца из угледнијих кућа, али и сирота деца без родитеља била би доведена на двор да ˶везују краљицу˝ и добију поклоне. Краљица Марија Крађорђевић била је веома активна у прослављању овог празника. Најугледније београдске даме оног времена следиле су њен пример и постајале чланице добротворних друштава, најчешће ˶Кола српских сестара˝. Најважнији празник био им је управо Материце, када су делиле поклоне сиромашној деци.

Постојао је обичај да богати и виђенији људи на Очеве дају издашне јавне поклоне, чиме су поред учињеног доброг дела показивали свој престиж у друштву. Такође, за неколико десетина сиромашних малишана куповали би лепу нову одећу, поделили им и сликали се са њима. Овакве слике објављиване су по новинама, како би служиле за углед и пример.

Обичаји прослављања ових празника опстали су до данас.

Детињци

Код православних верника Детињци се славе 3 недеље пред Божић и представљау један од најзанимљивијих празника.

Рано ујутру, после богослужења, по обичају одрасли везују своју или туђу децу. За везивање се користе каишканап или неки дебљи конац. Деци се завежу ноге или руке, па се онда један део канапа веже за столицу или сто. Како би их родитељи или одрасли одвезали, деца морају да ˶плате откуп˝.

Деца се најчешће вежу док седе за столицом, а симболично се вежу и деца која су у колевци. Добро је да деца унапред припреме слаткишевоће или неке ситне поклоне којима ће платити свој откуп.

Међу овим ситним поклонима обично се нађу јабуке, бомбоне, чоколаде. Постоји и обичај да родитељи неколико дана пре празника упозоре децу да ће их везати, како би они на време припремили своје поклоне за ˶откуп˝.

Након одвезивања родитељи враћају деци поклоне којима се деца часте.

Материце

Недељу по Детињцима, другу недељу пред Божић, прослављају се Материце.

Материце су највећи хришћански празник мајки и жена. На овај празник деца устају раније и унапред припремљеним канапом, шалом или марамом на препад везују своје мајке исто онако како су их оне везивале на Детињце. Мајка се на почетку претвара да не зна зашто је везана. Деца мајци честитају празник, а она се дреши (ослобађа) тако што деци даје поклоне које је унапред припремила.

У народу се верује да је овај празник најсвечанији од сва три празника.

Осим мајки деца на овај дан везују и своје баке.

У последње време празник Материце се нешто свечаније прославља и у нашим храмовима. Жене овим поводом припремају пригодан програм или представу у којој учествују деца са рециталима и певањем. Након представе деца везују старије жене, а оне их дарују ситницама и поклонима, као што је на пример сушено воће.

Оци

Оци су празник који се пада последњу недељу пред Божић, односно 1. јануара.

Обичаји за овај празник исти су као и за Материце, само што се овом приликом везују очеви. Међутим, очеве није тако лако везати. Према народном схватању отац као глава куће не сме да се нађе у тако ˶незгодном˝ положају, па везивање очева траје много краће.

Неколико дана пред празник очеви сакривају све канапе и каише који постоје у кући, како деца не би могла да их вежу. Са друге стране деца траже канапе, како би везали оца и осигурали поклоне за тај дан.

Најсигурније је оца ухватити и везати на спавању, па ће он након што се пробуди бити приморан да подели поклоне како би се ослободио.

Симболика везивања

Ова три празника спадају у Божићне и управо због занимљивих обичаја који се за њих вежу, ови празници изнова повезују децу са родитељима и доприносе њиховом што бољем разумевању и љубави.

Карактеристично везивање има симболику чврстих породичних веза, слоге и мира.

Ови празници нарочито су занимљиви за децу која су главни актери свих дешавања, и која потпуно равноправно са одраслима учествују у прослави празника. Свакако, нарочиту радост поред самог везивања изазивају поклони који на крају увек заврше у дечијим рукама.

Симболика узајамног везивања и дрешења јесте и припрема за дочек најрадоснијег празника који је човека везао са Богом.

У ове дане припрема се и ручак нешто свечанији него обично, али обавезно постан, пошто сва три празника падају у време Божићног поста. Потпуно у Божићном духу, основни смисао ових празника јесте окупљање породице.

Извор: Агромедиа

Слични чланци