Ја сам путник са Вардара,Где је Српство без слободе;Ал’ сам чуо тужан жуборИ Миљацке, бистре воде.Видео сам реке обе,Мој Србине, сужњи робе! Не хоре се…
Реч „праскозорје“ изабрана је за најлепшу српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду организовало у оквиру манифестације „Март, месец српског језика“.
Српска културна баштина у многоме је обогаћена најразличитијим народним обичајима који су неодвојиви део наше традиције. Управо ти народни обичаји нашу културу чине тако живописном и јединственом. Детињци, Материце и Оци су празници за које се везују врло интересантни народни обичаји.
Након двомесечног истраживања, археолози лесковачког Народног музеја направили су мапу локалитета на подручју општине Бојник. Евидентирано је 146 археолошких налазишта, од чега 66 новооткривених. Резултате пројекта представили су у монографији и филму.
Натпис на косовском каменом стубу је запис о Косовском боју 1389. године, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара, Стефан. Представља похвалну песму написану у…
Праисторијска фигурина висока шест центиметара нађена је на археолошком локалитету Витковачко поље код Александровца, а прве процене стручњака указују на то да је настала око 4.800 година пре нове ере.
На обронцима Старе планине, на 700 метара надморске висине налази се Гостуша или Камено село.
Под називом: „Благотин, град добрих људи“ у продукцији Радио-телевизије Србије, редитељ Слободан Ж. Јовановић, 1993. године реализовао је овај документарац о Благотину, о изузетно важном археолошком налазишту у југозападној Србији, јер је у њему, на дан „светих врача“ 14. јула, откривен први зидани храм у историји човечанства.
Многи сматрају да је форсирање ћирилице великосрпски национализам, то није тачно, ћирилица је писмо кога је све мање на интернету, не знам зашто, али је тако, надам се да је ово један од начина да је сачувамо, каже Јован Турањанин из Ниша који је осмислио програм за интернет претраживаче, који латиничне интернет стране преводи у ћириличне.
Ко је сахрањен у „Гробу 18“ археолошког места Ширинград у Мачванској Митровици – питање је око којег се и данас ломе копља историчара и археолога. Први пут је ово питање постављено 1966. године и до данас се не зна одговор. Наиме, 1966. године амерички археолог Имре Боб радио је на археолошком месту „Ширинград“ у Мачванској Митровици и дошао је до невероватног открића – велики словенски просветитељ Методије сахрањен је у Сремској Митровици, пише Магазин Новости.