Невероватно археолошко откриће код Лесковца из 1999. потпуно је заборављено. Пре 3500 година на простору данашње Србије произведен метал недостижан данашњој цивилизацији.
Након двомесечног истраживања, археолози лесковачког Народног музеја направили су мапу локалитета на подручју општине Бојник. Евидентирано је 146 археолошких налазишта, од чега 66 новооткривених. Резултате пројекта представили су у монографији и филму.
Натпис на косовском каменом стубу је запис о Косовском боју 1389. године, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара, Стефан. Представља похвалну песму написану у…
Праисторијска фигурина висока шест центиметара нађена је на археолошком локалитету Витковачко поље код Александровца, а прве процене стручњака указују на то да је настала око 4.800 година пре нове ере.
Под називом: „Благотин, град добрих људи“ у продукцији Радио-телевизије Србије, редитељ Слободан Ж. Јовановић, 1993. године реализовао је овај документарац о Благотину, о изузетно важном археолошком налазишту у југозападној Србији, јер је у њему, на дан „светих врача“ 14. јула, откривен први зидани храм у историји човечанства.
У напуштеном кориту реке Јужне Мораве код Алексинца вадећи шљунак радници са багерима ископали сидро и највероватније делове брода. Пловност ове реке у 4. веку не споре ни историчари.
Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост“ због тога тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.
Ко је сахрањен у „Гробу 18“ археолошког места Ширинград у Мачванској Митровици – питање је око којег се и данас ломе копља историчара и археолога. Први пут је ово питање постављено 1966. године и до данас се не зна одговор. Наиме, 1966. године амерички археолог Имре Боб радио је на археолошком месту „Ширинград“ у Мачванској Митровици и дошао је до невероватног открића – велики словенски просветитељ Методије сахрањен је у Сремској Митровици, пише Магазин Новости.
Никола Тесла је 1. јуна 1892. године допутовао у Београд, први и једини пут у животу. У Београд је дошао на позив Ђорђа Станојевића, ректора Београдског универзитета. У великој сали Велике школе, Теслу су дочекали разгаљени студенти. А онда је одржао говор који се и дан данас памти.
Интензивирали су се покушаји да се у сарадњи са државним институцијама Сједињених Америчких Држава и директним потомцима Михајла Идворског Пупина, земни остаци славног научника ексхумирају са гробља у Бронксу у Њујорку и допреме у отаџбину. Тим чином би Срби и Србија на најлепши начин испунили дуг према њему, и жељу великог научника и родољуба, коју је забележио владика Николај Велимировић – да почива у Србији.