Праисторијска фигурина висока шест центиметара нађена је на археолошком локалитету Витковачко поље код Александровца, а прве процене стручњака указују на то да је настала око 4.800 година пре нове ере.
Под називом: „Благотин, град добрих људи“ у продукцији Радио-телевизије Србије, редитељ Слободан Ж. Јовановић, 1993. године реализовао је овај документарац о Благотину, о изузетно важном археолошком налазишту у југозападној Србији, јер је у њему, на дан „светих врача“ 14. јула, откривен први зидани храм у историји човечанства.
У напуштеном кориту реке Јужне Мораве код Алексинца вадећи шљунак радници са багерима ископали сидро и највероватније делове брода. Пловност ове реке у 4. веку не споре ни историчари.
Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост“ због тога тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.
Ко је сахрањен у „Гробу 18“ археолошког места Ширинград у Мачванској Митровици – питање је око којег се и данас ломе копља историчара и археолога. Први пут је ово питање постављено 1966. године и до данас се не зна одговор. Наиме, 1966. године амерички археолог Имре Боб радио је на археолошком месту „Ширинград“ у Мачванској Митровици и дошао је до невероватног открића – велики словенски просветитељ Методије сахрањен је у Сремској Митровици, пише Магазин Новости.
Никола Тесла је 1. јуна 1892. године допутовао у Београд, први и једини пут у животу. У Београд је дошао на позив Ђорђа Станојевића, ректора Београдског универзитета. У великој сали Велике школе, Теслу су дочекали разгаљени студенти. А онда је одржао говор који се и дан данас памти.
Интензивирали су се покушаји да се у сарадњи са државним институцијама Сједињених Америчких Држава и директним потомцима Михајла Идворског Пупина, земни остаци славног научника ексхумирају са гробља у Бронксу у Њујорку и допреме у отаџбину. Тим чином би Срби и Србија на најлепши начин испунили дуг према њему, и жељу великог научника и родољуба, коју је забележио владика Николај Велимировић – да почива у Србији.
Сазнајте све о хлебу који је постао симбол опстанка и снаге једног народа.
Карпхамар, који је недавно у Шведској објавио књигу „Судија у земљи безакоња“, пишући о својој каријери на Косову од 1999. до 2011. године, признаје да је његова служба на КиМ у правосудном смислу „била саздана из низа мањих и већих катастрофа“. Како истиче, код најкрупнијих случајева покушаја процесуирања Албанаца за злочине, по правилу су се појављивали „главни играчи на КиМ – Американци који су утицали да се злочини сакрију, а убице пусте“
Стручњаци потврдили да на археолошком локалитету Свињаричка чука постоје остаци из праисторијских и протоисторијских заједница. Ради се о артефактима типичним за старчевачку културу.