Ђорђе Јанковић (Београд, 1947 – Београд, 12. новембар 2016) био је српски археолог, доктор наука и професор универзитета.
Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије.
Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, посебно о археологији Словена и Срба од значаја за разјашњавање етногенетских процеса.
На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.
Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост“ због тога тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.
Да је овако нешто могуће, указује и чињеница да тада на поменуто место није изабран нико други, него је остало упражњено. Др Јанковић постао је споран када је објавио књигу о српским громилама (обредним хумкама) у околини Книна и Грахова, које датирају из 4. и 5. века, док званична историја сматра да су се Срби на Балкан доселили тек у 6. и 7. веку.
Извор: Србин.инфо
