Изборник Затворити

Срби у свету

Најважнији ресурс сваке државе јесу људи. Срби могу да се поносе личним квалитетима који их сврставају у најпожељније запослене на свету. Нема области у којој се припадници српског народа нису показали као врло успешни, иновативни и способни – осим у једној, а то је да остану чврсто окупљени око своје културе и језика, остављајући по страни своје личне размирице и сујете када су ствари од ширег значаја у питању. Ово је нешто што се може променити и наша је мисија да у томе суделујемо.

Српско расејање може се само наслутити и угрубо означити бројем од око 20 милиона људи широм света.

Довољно је знати да се ни тачан број Срба који у овом тренутку живе у Србији заправо не зна, јер многи иако пријављени на адресама у Србији ту више не станују због исељавања у иностранство. Са друге стране, услед нефункционалне државе и непостојања јасне државне политике којој би национални интерес био испред партијског и личног, не постоји евиденција о Србима који живе ван граница Србије, нити свеобухватни приступ да се они културно и економски повежу са матицом.

Таласи исељавања Срба

Српско расејање у протекла два века може се поделити у неколико група:

  • Потомци исeљeника који су сe отиснули у свeт током друге половине деветнаестог века, превасходно у Сједињене Америчке Државе, што се наставило све до Другог свeтског рата;
  • Жртве терора Другог светског рата – Срби који су пред Усташким злочинима избегли из Истре, Лике, Далмације, Херцеговине и Славоније, као и они који су избегли са територије Старе Србије и Косова и Метохије а пред репресијом Албанаца и Бугара;
  • Послeратна политичка eмиграција, односно Срби који су били принуђeни на одлазак из зeмљe побeдом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. годинe;
  • Економска eмиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноeвропскe и прeкоморскe зeмљe 1961—1991. у потрази за профeсионалним и матeријалним успeхом;
  • Избeглицe од рата и послeдица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо. У ову групу можемо сврстати и све Србе који са простора целог Балкана и данас свакодневно напуштају своја огњишта, пре свега у потрази за достојанственим животом, без корупције, бахатости, уцењивања, несигурности и насиља. У питању је оквиран број од око 50 хиљада људи годишње који се иселе само из Републике Србије.

Културни идентитет који брзо бледи

Услед урушених и искривљених породичних и културних вредности код Срба, вредностима на којима један народ треба да почива и које мора посебно неговати када је окружен страним културним утицајем, културни идентитет Срба у страним земљама брзо бледи. Већ се друга генерација, једном када се одвоје од родитеља, скоро у потпуности асимилује, док српски корени остају заоставштина прошлости. Често се могу видети српска деца у иностранству, како међусобно причају језик земље домаћина, иако су тек прва генерација рођених тамо.

Људски капитал

Најважнији ресурс сваке државе јесу људи. Срби могу да се поносе личним квалитетима који их сврставају у најпожељније запослене на свету. Нема области у којој се припадници српског народа нису показали као врло успешни, иновативни и способни – осим у једној, а то је да остану чврсто окупљени око своје културе и језика, остављајући по страни своје личне размирице и сујете када су ствари од ширег значаја у питању. Ово је нешто што се може променити и наша је мисија да у томе суделујемо.

Модерне технологије и комуникационе могућности које нам оне пружају, створиле су нове могућности да се као народ чвршће повежемо где год свако од нас појединачно живео. Српски Сабор је место које као што му и сам назив каже – сабира Србе, у јединствену децентрализовану интернет културну заједницу са циљем јачања српског језика и културе.