Реплика круне краља Милутина, коју је у оквиру пројекта Историјског музеја Србије направио филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица, тешка је готово 1,6 килограма, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, 4 лапис лазулија и чак 407 бисера и рађена је у 13 техника.
Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој.
Ако питате Гугл, који је прошле године од реклама зарадио 253 милијарде долара, може ли се претраживати по интернету без шпијунирања и реклама, рећи ће да не може. Борислав Агапијев, доктор компјутерских и рачунарских наука, каже да може и да он има начин да „обесмисли рекламе“.
Реч „праскозорје“ изабрана је за најлепшу српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду организовало у оквиру манифестације „Март, месец српског језика“.
Након двомесечног истраживања, археолози лесковачког Народног музеја направили су мапу локалитета на подручју општине Бојник. Евидентирано је 146 археолошких налазишта, од чега 66 новооткривених. Резултате пројекта представили су у монографији и филму.
Праисторијска фигурина висока шест центиметара нађена је на археолошком локалитету Витковачко поље код Александровца, а прве процене стручњака указују на то да је настала око 4.800 година пре нове ере.
Кошаркаш Барселоне Никола Миротић улагањем у рурални туризам жели да допринесе развоју града Пирота.
Професор физике Младен Шљивовић један је од најбољих едукатора у Србији, а његов рад ове године може бити награђен – номиновао је за престижну награду National Teacher Prize, која се сваке године додељује професору који се истекао својим начином предавања.
Водимо вас кроз невероватни подводни свет Дунава и откривамо вам које све рибе пливају овом великом европском реком, као и како је Центар за рибарство прерастао у јединствену туристичку оазу на нашим просторима.
Многи сматрају да је форсирање ћирилице великосрпски национализам, то није тачно, ћирилица је писмо кога је све мање на интернету, не знам зашто, али је тако, надам се да је ово један од начина да је сачувамо, каже Јован Турањанин из Ниша који је осмислио програм за интернет претраживаче, који латиничне интернет стране преводи у ћириличне.