По производњи дуње Србија заузима друго место у Европи одмах иза Шпаније, по неким новијим подацима, чак и прво и шесто у свету, с тим што је квалитет овог златног жутог воћа опојног мириса са територије Србије неупоредив по квалитету са другим земљама. У укупној српској производњи село Тавник на оброцима Котленика у краљевачком крају учествује са 60 одсто најквалитетније дуње у Европи. Данас у Тавнику, селу са нешто више од 1200 становника, нема куће без барем 50 стабала дуње с тим што из године у годину ниче све већи број савремених плантажа, али и модерних дестилерија за производњу чувене тавничке ракије дуњеваче.
У Тавнику, живописном селу расутом по благим падинама планине Котленика на двадесетак килиометара од Краљева прве саднице дуње засађене су одмах после Првог светског рата. Не зна се како је ово мирисно воће стигло у Србију и Тавник, али је познато да води порекло са Кавказа одакле се проширило на Малу Азију, односно Персију, данашњи Иран, затим Крит. У тавничком крају дуња се одомаћила као аутохтоно воће, добила и географско одређење као „тавничка“ тако да је са преко 50.000 стабала засађених на око 350 хектара Тавник европски лидер у производњи дуње.
„Оно што наука сматра идеалним условима за гајење дуње Тавник поседује, почев од експозиције терена, који се налази између две реке-Западне Мораве и Груже, његовој максималнолној изложености сунцу, до повољне надморске висине и струјања ваздуха са Котленика као и идеалног састава земљишта. Геолошка истраживања су потврдила да Тавник лежи на угљу чије се резерве процењују на неколико милиона тона у површинском слоју, што услове за узгајање дуње чини најбољим не само на Балкану него у читавој Европи“ , казује тавнички агроном Драгутин Јевтовић.
У Тавнику је половином октобра 2020. почела берба овогодишњег рода дуње. Суша је узела свој данак. Принос је мањи и до 30 одсто у односу на најбоље године, али је квалитет изузетан због велике количине сувих материја тако да произвођачи задовољни.
„Под дуњом имам три хектара, засад је у најбољим годинама и задовољан сам. Цена се креће од 35 до 40 динара по килограму , да је за пет до 10 динара скупља могли би да говоримо и о неком екстра профиту, али смо и постојећом задовољни. Имам своју радну снагу и традиционалне купце, не плаћамо раднике тако да дуња остаје стуб моје пољопривредне производње“, каже Миладин Мијаиловић, угледни тавнички воћар.
И ове године као и претходних највеће количине тавничке дуње испоручују се традиционалним купцима у Војводини, док је пласман у Словенију због пандемије ова године онемогућен .Десетак одсто производње прерадиће се у ракију, сокове, укусне џемове и слатка.
„Свако домаћинство има своје купце и та сарадња траје годинама. Телефоном уговоримо количине за продају, припремимо дуње у вреће и купци долазе до наших дуњака и ту их преузимају у камионе” казује Љубодраг Богдановић.
Како сам каже, за Војводину одлази око 75 одсто и војвођански купци су задовољни квалитетом а они сарадњом.
„Било би добро да је цена мало већа али сада је тако. Тржиште је барометар понуде и тражње, верујемо да ће следеће године бити боље“, нада се Љубодраг.
Према Љубодраговим речима важно је да се не ради с губитком као што се дешавало пре десетак година, када су многи Тавничани решавали да искрче своје засаде. Покриће се уложена средства у обраду и заштиту, трошкови бербе, односно дневнице радницима које се крећу од 2.500 до 3.000 динаре и остатак је чиста зарада.
Воћна ракија „Тавничанка“ на европском тржишту
Последњих година тавнички воћари проширују производњу савременим плантажама на којима се примењују потребне агротехничке мере, уз надзор стручњака, почев од садње, обраде до употребе заштитних средстава. Засади Влада Обрадовића су права огледна добра и путоказ осталима како мора да се ради да би тавнички воћари са дуњом изузетног квалитета изашли на пробирљиво европско тржиште. Овај угледни воћар под дуњом има пет хектара и 80 одсто производње прерађује у својој дестилерији у чувену дуњевачу ракију која је под називом ,,Тавничанка“ стигла и на тржиште Европске уније.
„Просечан принос на мојим плантажама је око 120 тона по хектару и од те количине могу да произведем око 14.000 литара најквалитетније воћне ракије препознатљиве на нашем тржишту, верујем ускоро и у европским земљама. Спреман сам за тај изазов и извоз је кренуо. Жеља ми је да тим путем крену и остали произвођачи с тим што најпре мора да се ослободе заблуде да је узгајање дуње јефтин и успутни посао и производња. Не можемо се водити старом логиком ,,шта да бог“, него морамо да схватимо да без примене науке и струке нема квалитетне производње дуње, а камоли ракије“, каже Обрадовић који је сопственим средствима изградио модерну дестилерију у којој у воћну ракију прерађује око 80 одсто дуње са сопствене плантаже.
Чувени тавнички произвођач ракије дуњеваче тврди да продаја дуње у свежем стању не сме да буде крајњи циљ произвођача, како се радило деценијама и где су највише профитирали трговци. Међутим, у томе је неопходна помоћ државе колико и едукација произвођача.
„Одговорно тврдим да се под окриљем тавничке дуње и ракије продаје фалсификована дуњевача која произвођача кошта од 150 до 200 динара највише. Фалсификаторима и шверцерима инспекцијске службе и држава морају да стану на пут. У Србији је огроман број оних који пеку обичну јабукову ракију, у њу додају вештачку арому дуње и продају вештачку ракију као дуњевачу. Ако знамо да се у Ирској литар воћне ракије дуњеваче продаје по цени од 40 евра за литар, јасно је какву шансу не користимо да најквалитетнију дуњу у Европи уновчимо на прави начин“, истиче Обрадовић.
Тавнички воћари полазе од чињенице да, ако су Римљани знали да из дуње извлаче етерична уља за производњу парфема, ако Французи вековима праве сир од дуње, могу и они да праве „дуњевачу“ ракију бољу од Ираца и ма ког другог у Европи. Србији то припада, као највећем произвођачу овог воћа богатог витаминима Ц,А,Б1, Б2, затим протеинима, угљеним хидратима и великом броју минерала, а пре свих Тавничанима као српским и европским лидерима у тој производњи.
Извор: Агромедиа