Водимо вас кроз невероватни подводни свет Дунава и откривамо вам које све рибе пливају овом великом европском реком, као и како је Центар за рибарство прерастао у јединствену туристичку оазу на нашим просторима.
Центар за рибарство настао је пре 16 година и простире се на површини од 5,5 хектара. Основна замисао је била да се направи простор за потребе Пољопривредног факултета у Београду и истраживање слатководних риба Дунава, а претворио се у невероватан подухват који је прерастао иницијалну идеју и постао научно-истраживачки, образовни, историјско-културни и туристички парк природе.
Према речима професора др Зорана Марковића, у Центру за рибарство направљен је вештачки ток који је назван „Мали Дунав“, а састоји се од горњег тока са шумовитим простором, средњег и доњег тока.
Водени парк природе
У доњем току има око 30 језера, а на самом улазу налази се мала водена ботаничка башта. У њој свој живот живи око 30 различитих биљака које су карактеристичне за реку Дунав, као и безброј бескичмењака и разне групе кимчењачких организама.
Поред водене ботаничке баште, Центар за рибарство располаже и акваријумом, где је могуће упознати се са око 40 врста риба које живе у Дунаву, тако да посетиоци, осим што чују и прочитају о њима, могу уживо и да их виде.
Поред тога, постоји научни део. Пољопривредни факултет се бави примењеном хидробиологијом, односно проучавањем начина гајења риба, а фокус им је на истраживању исхране риба и на унапређењу квалитета њихове хране. Такође, баве се селекцијом шарана и пастрмке.
Према речима професора Марковића, прва идеја је била да се у Центру баве науком и да студенти Пољопривредног факултета имају могућност да стекну рутинска знања за све што ће им касније требати у послу.
Међутим, десило се нешто што нису очекивали. Све више деце је желело да дође у ову оазу, те су Центар отворили за дечје образовне екскурзије. Али, добар глас се јако брзо ширио и многи људи су пожелели да посете ово предивно и јединствено место. Због тога је Центар од јесени прошле године отворен и за грађанство.
У Центру постоји и мали зоолошки врт препун птица попут патки, белих и црних лабудова, пауна и многих других које проводе свој живот у окружењу које је прилагођено њиховим потребама.
„Центар је настао захваљујући ентузијазму малог тима са Пољопривредног факултета, који је желео да овај простор, који је иначе легат породице Вукићевић, оплемени и претвори из мочварног дела у један прави образовно-научни, туристички парк”, каже професор Марковић.
Све што зараде у Центру ставља се у функцију његовог проширења и унапређења, како би развијали љубав младих према ономе с чиме се они баве. Све што је направљено у Центру, прављено је од природних материјала, попут дрвеног брода дужине 14 метара, који је заправо играоница за децу у аутентичном, природном окружењу „Малог Дунава”.
„Бродови су нешто што је јако битно за реку Дунав. Током периода Милоша Обреновића јако много су се извозиле свиње и риба и то се чинило са бродовима Тикварама”, објашњава нам професор Марковић.
Реч је о бродовима који су служили за смештај уловљене рибе, па је тако риба из наших крајева стизала до Беча, Будимеште и свих осталих великих европских градова.
Поред свега набројаног, у Центру постоји и језеро за пецање, где посетиоци могу да окушају рибарску срећу и да пробају да упецају рибу.
Острво еволуције
А, као да то све није довољно, творци овог предивног парка направили су и такозвани пут кроз историју. У овом делу посетиоци могу да сазнају како су настали први организми и како су они изгледали. Водећи их кроз живот еволуције могу да се упознају и са другим организмима све до појаве човека и његових првих затворених простора за живот.
Други део путовања кроз историју води посетиоце кроз живот човека који је настанио наш континент. Овде може да се види и доживи опстанак човека у периоду када је свуда око њега био снег и лед, као и како је изгледало када је постало топлије (неких 12.000 година уназад). Посетиоци могу да се упознају и са развојем култура, најпре културом Лепенског вира, Старчевачком, а потом и Винчанском, све до раслојавања друштва и данашњег живота.
Ове културе заправо представљају колевку европске цивилизације, а према речима професора Марковића, таква чињеница захтева велику пажњу свих нас, док са друге стране ствара потенцијал за развој туризма на простору наше земље.
Све ово налази се на огледном добру „Радмиловац” на 10 км од центра Београда и сви су добродошли да уживају у једниственом, природном амбијенту и доживе богат садржај Центра за рибарство и примењену хидробиологију.
Цена улазнице је 300 динара за индивидуалне посете, док је за породичне посете цена улазнице 200 динара.
Извор: Агромедиа