У близини Константинове виле на Медијани, археолошком налазишту у Нишу, пронађено је купатило из 4. века нове ере – површине као саверемени спа центра, објавиле су Јужне вести.
„Ово је велика ствар – највећа у Србији, а можда и шире, али то ћемо видети кад наставимо ископавања“, каже вођа истраживања на Медијани, археолог Надежда Гавриловић Витас за ББЦ на српском.
У последњих неколико година у Србији је било неколико значајних археолошких открића – пронађен је саркофаг у Виминацијуму близу Костолца, код Ниша је откривен зуб неандерталца, у близини Куршумлије пронађено је 11 изгубљених градова, као и код стар 8.000 година код Јагодине.
ББЦ на српском саставио је листу шест најзанимљивијих археолошких открића у Србији.
1. Купатило цара Константина.
За римска купатила на Медијани се знало још 30-тих година прошлог века, каже Гавриловић и додаје да су 60-тих почела истраживања.
„Пола века касније имали смо и срећу и привилегију да кренемо са новим ископавањима терми. Као стручњаке запањило нас је што смо ископали терме далеко веће него што смо очекивали.“
Могуће је да су терме веће, каже Гавриловић објашњавајући да су завршена само овогодишња истраживања.
„Тренутно су ископане терме површине преко 1.200 метара квадратних. Да стекнете утисак колико је то – јавна купатила која су откривена у оквиру царског града у Сирмијуму простиру се по површини 4.200 метара квадратних метара, а ово су приватне терме цара Константина“, објашњава Гавриловић.
У једном периоду, Сирмијум је био престоница Римског царства и налази се у близини данашње Сремске Митровице.
2. Налазиште Глац
Поред Медијане, било је још неколико великих археолошких открића у последње време на територији Србије, каже за ББЦ Стефан Поп-Лазић из Археолошког института.
„Највеће је вероватно налазиште Глац у околини Сремске Митровице, где је откривена царска палата Максимијана Херкулија. Међу важнијим је и храм посвећен царевима у Сирмијуму“, истиче он.
У периоду антике, Сирмијум је био један од највећих градова на Балканском полуострва, а у 4. веку је у центру града изграђена царска палата. Римски писци су оставили записе да је цар Максимијан Херкулије подигао још једну палату у близини града.
Током ископавања 2018. године, на налазишту је пронађена касноантичка вила изграђена од мермера из свих делова римског царства. Археолози верују да вила није припада обичном грађанину.
3. Неандерталац из околине Ниша
Пре само два месеца у Јелашничкој клисури у близини Ниша пронађен је зуб стар 100.000 година. Филозофски факултет у Београду саопштио је да је тај горњи кутњак први „поуздано идентификовани фосил неандерталца са територије Србије“.
Археолози су тада рекли да је кутњак „изванредно очуван“ и да је „припадао индивидуи у касном стадијуму детињства“. Из овог кутњака истраживачи сада покушавају да изолују древну ДНК.
4. Саркофаг у Виминацијуму
Гавриловић каже да је Виминацијум, налазиште у близини Костолца, „рудник од локалитета“ на ком готово свакодневно има открића.
У саркофагу су пронађени средовечни мушкараца и млада жена, одевена у раскошну одећу.
Док је он био сахрањен без личних предмета, жена је била обучена у одећу проткану златним нитима, са перлама од злата, бисера и стакла, уз украсе са драгим камењем.
Изгубљени градови и древни код
Истраживања у околини Куршумлије довела су до откриђа 11 „изгубљених градова.“
Тим археолога из Прокупља и Београда открио је и античку палату, стуб са мистериозним ознакама и многе друге материјалне доказе о прошлости тог краја.
На фигуринама откривеним код Јагодине, пронађен је код настао пре око 8.000 година – систем цртица, линија и тачкица урезаних у камене скулптуре. Фигурине представљају труднице, као и женске и мушке полне органе.
Археолог Милорад Стојић који је годинама истраживао налазиште Белица, рекао је да се цртице и тачкице могу тумачити на више начина, као медицински календар којим су забележени циклуси плодности, али и као приказ физиолошких процеса.
„Као и данас, за људе који верују у амајлије, култни предмет је комплетан и делотворан тек са записом магијске формуле или молитве. Беличке фигурине су несумњиво израђиване да би пренеле молбу и жељу вишим силама, а судећи по њиховој симболици, очекивало се да донесу плодност, здравље и срећу“, рекао је Стојић за Вечерње новости.
Извор: Вечерње Новости
