Има тек 23 године и две дипломе – Биолошког и Електротехничког факултета Универзитета у Београду. У индексима оба факултета све десетке. Војислав Глигоровски тренутно је на докторским студијама у Лозани. Иако је после основних студија следећа степеница мастер, прескочио је две пошто је факултет у Швајцарској проценио да може одмах на докторат.
У разговору за „Новости“, из Лозане, Војислав истиче да дугорочно планира да се врати у Србију. Мисли да то неће бити одмах после одбране доктората јер, како каже, сматра да још неће бити довољно спреман за наставак научног рада којим планира да се бави. Додаје и да је одувек имао „одрешене руке“ од породице чиме да се бави у животу. На листи факултета, током основног и средњег образовања, били су – историја, географија, режија…
Ипак, у одлуци да упише два факултета, која су наизглед неспојива, пресудила је љубав према биологији и математици. Иако је биологија била први избор, није желео да запостави математику, тим пре што је матурант Математичке гимназије.
– Веома је битно студирати оно што волите, а не шта је жеља родитеља, или неког другог – поручује Глигоровски. – Није било лако, али није било ни великих одрицања. На биологији су предмети веома обимни, а књиге имају по хиљаду и више страна. У градиву има и лекција које су потпуно беспотребне студентима. Мене интересују генетика и молекуларна биологија, али сам морао да учим и стотине врста биљака и животиња. На електротехници ме је готово све интересовало.
Дипломски рад на електротехници и последњи испит на биологији, одбранио је и положио дан за даном. Упоредо је припремао и полагао испите са оба факултета. Наравно, под условом да су временски били усклађени. Месец дана пред испитни рок није излазио из куће, седео је и учио. Одлазио је на предавања за која је проценио да ће му користити, док су вежбе биле обавезне.
– Тренутно сам на докторским студијама „Квантитативна и рачунарска биологија“, које спајају електротехнику, математику и биологију – истиче Војислав. – Трају четири године и организоване су као рад на пројекту. Од друге године би требало да почнем да радим као асистент. У Швајцарској се огроман новац улаже у науку, тако да је тешко упоредити услове за рад у лабораторији овде и у Србији. Основне студије код нас су одличне, а за даље усавршавање бољи су услови у иностранству.
Носталгија
Иако у Лозани иам наших студената, Војислав каже да му недостају породица, пријатељи, Београд…
– Нисам очекивао да ће ми толико недостајати све – каже он. – Лозана је мали град, окружен планинама. Иако је све то лепо, сређено, навикао сам на Београд, пријатеље, гужву…
Извор: Вечерње Новости
