Заједнички именитељ Финске и Србије у политичком смислу је Немачка. Вама су два пута пута крваво разбијали земљу, а ми смо два пута ратовали за њихове интересе. На крају тих ратова они су нам написали историју – каква није била. Ви Срби никада не смете да поверујете у оно што вам се намеће и морате остати верни свом сећању – ово су речи Пирко Турпијенен, психијатра, бивше финске политичарке и ауторке књиге „Три личности у историји“ која у издању куће „Пешић и синови“ до краја месеца излази и код нас.
Када се књига 2016. појавила у Скандинавији изазвала је, благо речено – шок. Угледна психијатрица, која је чак 20 година била на челу државног тима који је бринуо о тамошњим адолесцентима до 13 година, у друштво најзначајнијих Финаца, маршала Карла Манерхајма и Кулевра Манера сместила је и српског генерала Ратка Младића. Каже, разлог за то је био прост. Маршал Карл Манерхајм, финско полубожанство, у историји није био ни близу слике која је о њему створена, док Кулевро Манер није био издајник и руски плаћеник који је за рачун Москве водио црвену револуцију. Они су то постали тек пошто је немачка буржоазија наручила и платила историчаре да их одсликају у том светлу. Са друге стране, Ратко Младић никада није био балкански касапин, како га је Хаг представио, већ храбра и топла особа која се борила да одбрани свој народ управо од нових немачких аспирација на Балкану.
Пирко иде даље:
– Рачак није само трагедија Срба и истине, него и срамота Финске – говори ова храбра жена ексклузивно на „Новости“. – Марти Ахтисари и Хелена Ранта двоје су од неколико Финаца који су били саучесници у креирању трагедије српског народа која је у току. Професор Пинтили Пентила, наш најугледнији лекар патолог, који је недавно преминуо, био је дубоко посрамљен тиме како је Ранта злоупотребила медицину, док о Ахтисарију мислећи људи у мојој земљи имају само речи осуде. Управо пишем књигу о Рачку, књигу извињења вашем народу.
Турпијененова у Београд треба да дође у септембру, када ће одржати промоцију. У међувремену пише блог на коме је више од 5.000 чланака и има сталну читалачку публику. Она сматра да је то начин да промени импрегнирану неистину о догађањима на Балкану која влада у Скандинавији. Још додаје да „њене речи“ у Финској, која је, вели, најбољи „војник САД и Немачке“, ипак имају своје читаоце.
– Ја сам психијатар и мене интересује искључиво истина, јер знам да је само она лековита – наводи даље. – Истину о Младићу пронашла сам у камп-приколици којом сам, заједно са супругом, пропутовала Босну причајући са Младићевим ратним пријатељима и непријатељима. Сви су ми исто рекли: Није био никакав балкански касапин, него човек који је у рату бранио своје, а штитио и све друге од одмазде када год је био у прилици. То говоре и чињенице које се износе на суђењу у Хагу.
Пирко прича и да је срамна истина да су Финци и 1920. и 1941. ратовали за интересе Немачке, а да Манерхајм није човек који је одбранио земљу, него личност која је створила прве концлогоре у свету, где је у грађанском рату 1920. слао своје „црвене сународнике“. Манер је опет био личност која се покушала да се одупре Немачкој песници и изгради аутентичну финску државу, али је за то кажњен смрћу и прогоном. Историографија скандинавске земље га данас описује као руског агента.
– Западни свет је поплочан лажима, а живот у социјалном рају као што је у Финској, код људи не буди знатижељу да сазнају шта је „право“ – наставља Пирко. – Они су уљуљкани у свакодневицу и комотни су у њој, тако да свако промишљање и довођење у сумњу општег „орвелијанства“ у нашој земљи њима тешко пада. Ипак ја имам своје читаоце и настављам трагање за правдом.
СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА
Финкиња је 27 година провела у политици као члан социјалдемократске странке, а била је и посланик у финском парламенту. „Прави“ сусрет са политком, каже, доживела је средином последње деценије 20. века када је боравила на Округлом столу власника највећих приватних западних компанија у Хелсинкију, који су се окупили да економски „креирају“ Европску унију на њеном зачетку.
– Домаћин састанка је била Финска, а главну реч је водио најбогатији Швеђанин, власник комапније „Волво“. После свега што сам чула устала сам у парламенту и рекла да се на том самиту није утврђивала економска будућност Европљана, него ред потеза како да индустрија оружја овлада Старим континетном. Због тога сам позвана на одговорност од највиших представника своје земље где ми је саопштено како сам „у праву“, али и да сам одала највећу тајну.
Извор: Вечерње Новости