Дејан Лукић (13) је дечак геније. Никола Тесла, Томас Алва Едисон и Алберт Ајнштајн људи су од којих је највише учио. Већ у овој доби „похрвао“ се са овом тешком и захтевном литературом. Његову идеју о изради сателита за комуникацију прихватила је НАСА (Национална ваздухопловна и свемирска администрација), која ће заједно са Европском Свемирском Агенцијом платити и трошкове лиценце за контролу сателита и папирологије.
Овај дечак сања велике снове, а један од њих надомак је испуњења.
Мајка му није веровала да ће да се обрати Националној ваздухопловној и свемирској администрацији. Но, више нема простора за веровање или неверовање, сада је све црно на бело.
О каквом сателиту је реч и како је „дечак геније“ дошао на идеју за његову израду
Идеју за израду сателита Дејан је, како каже за Еспресо, добио још 2016. Тада није знао да постоји „NASA Launch Initiative Program“, тек је ове године сазнао да НАСА младима даје финансије за пројекте попут овог његовог.
- Радио сан на њему од априла 2019. године, а у мају ми је припомогао пријатељ Никола Пеулић, који ми је помагао и око програмирања кода и отклањања грешака, јер се у главном рачунару сателита налази софтњаре са преко 400.000 линија кода – прича Дејан Лукић за Еспресо.
- Реч је о комуникационом сателиту. Главна намена му је пренос података, односно, интернет и мобилна конекција. Интернет конекција се базира на ЦАТ светском систему за интернет комуникације брзина од ~4000Гбит/с (500ГБ/с). Мобилна конекција ће пружати кристално чисте разговоре – објашњава Дејан о каквом сателиту се ради.
- 3Д модели, нацрти и софтњаре су били највећа препрека, јер по критеријумима НАСА-е све мора бити професионално документовано за јавност. Планирамо да наставимо са прављењем сателита, прихватили су ову идеју и дали су ми рок до маја 2020. године – појаснио је „дечак геније“.
Лансирање сателита је отворено од 25-30. маја 2020. године, и биће лансиран Фалцон 9 или Фалцон Хеавy ракетом у ниску Земљину орбиту. Сателит ће највјероватније бити пуштен у орбиту из Међународне Свемирске Станице, руком.
Додаје како је осим овог пројекта, радио на хибридном ракетном мотору, мотору који користи и солидно и течно гориво.
- Има потисак од 5,4 тоне и није штетан по природу, јер главно гориво је вода. Такође, правио сам и „аутопилот“ систем за моторна возила, он омогућава аутономну вожњу, избегавање препрека и напредни ГПС и НАНС систем. На идеју сам дошао тако што сам 2016. године чуо „CubeSat“ сателите, односно сателите величине 10x10x10цм, и јавила ми се идеја да га и ја направим – прича „дечак геније“ за Еспресо.
Склоности према науци, како каже, има од стране мајке и деде. Мајка му је показала неке од највећих научника (Николу Теслу, Алберта Ајнштајна и др.), па је тако и заволео науку.
- Са 5 година добио сам први рачунар, од тад се бавим рачунарима и аеронаутиком. Свог дара постао сам свестан свог када ми је НАСА одобрила овај пројекат – скроман је Дејан Лукић.
Патентирао и ракетни мотор
Дејан је, такође, патентирао хибридну ракету. То је, како је објаснио за Еспресо, мотор који користи: воду, калцијум нитрат, ацетону киселину и амонијак.
- Да, хибридни ракетни мотор који користи солидно (чврсто) и течно гориво. То је мотор који користи: воду, калцијум нитрат, ацетону киселину и амонијак. Комбинујући та горива у степеном процесу под притиском од 470 бари, мотор успева да даје потисак од 54кН (килоњутна, потисак од 5,4 тоне). Једно сагоријевање траје 240с, потребно му је 480л воде, 3кг калцијум нитрата, 12л ацетоне киселине и 480л амонијака. Не загађује околину, јер након степеног процеса из мотора само излази ватра под притиском и водена пара. Наиме, нисам га још могао тестирати због полиције, бринем се да не би посумњали да покушавам нешто да разнесем – нашалио се Дејан.
Дејану се обратила и Немачка кампања „Deutsche Telekom“ (Немачки Телеком) за сарадњу у јулу 2020. године.
Дејанови први кораци у науци
Дејанова мајка, Дијана Ждрња, у исповести за Еспресо присећа се Дејанових првих корака и интересовања за науку. Како каже, он је први пут за Николу Теслу чуо гледајући канал „Национална Географија“, када је имао шест година.
- За Теслу је први пут чуо гледајући ТВ канал „Национална Географија“. Од шесте године почео је да прати тај канал са мном. Ту је био и компјутер који га је стално фасцинира. Уместо да, што је очекивано у његовом узрасту, игра игрице почео је да претражује интернет о електротехници, научницима… Сећам се да је први пут гледајући документарац о Тесли био фасциниран тим муњама, моћи струје итд. После сам му ја поближе објаснила ко је Тесла, прилагођавајући причу његовом тадашњем узрасту. Та прича углавном се сводила на то да имамо струју захваљујући њему – прича Дејанова мајка.
Додаје како је касније уз њен наџор почео да истражује и о Едисону, те о Теслином раду за њега.
- Како је био старији на интернету, уз мој наџор, истраживао је о Едисону и о томе како је Тесла радио за њега, Американца. Тада је сазнао како је Тесла унапредио Едисонову једносмерну струју. Фасцинирало га је то да је један човек са наших простора унапредио амерички електросистем. Од тада је Дејан много читао и о Едисону, схватајући да од њега може да научи делиће, а од Тесле делове, да се тако изразим – објашњава Дијана за Еспресо.
О Ајнштајну је прве информације добио, такође гледајући ТВ канал „Национална Географија“.
- Ајнштајнов рад упознао је гледајући Националну географију, жедан да сазна ко је сада он, опет смо зајендо „отишли на интернет“. Схватио је да је он отац физике без које струје и астрономије не би ни било. И ја сам му причала о Анштајну, јер сам по природи знатижељна и радо читам о науци. Нисам му изоставила ни сјајну Милеву Ајнштајн – прича уз осмех Дијана Ждрња, Дејанова мајка.
У 11. години, присећа се Дијана, пружила му је књигу „Тесла-човек анђео“, иако се ради о тешкој литератури, Дејан је успео да се „изнесе“ са њом, јер је о свему томе већ много знао. Књигу је, како каже његова мајка, с одушевљењем прочитао. Следеће године већ је сам трагао за Теслином литературом и литературом о Тесли.
- Учећи тако, сам, понекад уз моју помоћ (колико сам могла да му помогнем), почео је све то да примењује на своје планове и пројекте. Мој отац, његов деда, као младић, желео је да упише астрономију. Дејан је често као још мали дечак, уместо цртаћа, бирао да гледа и изучава планете и да их црта. Значи да ту и генетика има пресудан значај – искрена је ова жена.
У исповести за Еспресо Дијана се присетила и једног Дејановог рођендана на коме му је деда причао о Марсу, те како је због те приче цела рођенданска прослава пала у други план.
- Желим да напоменем да га никада нико није форсирао на то. Понекад сам чак знала да му кажем да иде да се игра, да је мали и да је све то превише за његове године. Али не он је био жедан знања о астрономији и електротехници – каже за Еспресо Дејанова мајка.
„Често се исплачем. Испред рачунара седи мали геније, а ја немам новца да га погурам према ономе што жели“
Да живот за ову породицу није увек лак сасвим је извесно из свега онога што нам је испричала Дејанова мајка, Дијана Ждрња. Има ту и суза и беспарице, али и тежих међупородичних односа.
- Често се исплачем. Професор сам разредне наставе, незапослена. Завршила сам државни факултет у Бања Луци. Са Дејановим оцем сам се растала. Од тада он баш и не води бригу о њему. Иако је мени припало старатељство, суд је донио одлуку о алиментацији, али његов отац већ месецима не плаћа исту. Радила бих и у трговини, да бих свом детету пружила све, али имам дискус хернију, и не смем да подижем апсолутно ништа тешко. Уколико се не будем придржавала тога, према речима лекара могла бих да завршим на операцији. Синоћ сам путовала сат и по времена и од тог кратког седења сам ја сада на лековима. Боли ме – искрена је Дијана.
С обзиром да не може да нађе учитељски посао, односно да ради у струци, наставља своју исповест Дијана Ждрња, почела је да размишља о раду у Италији.
- Када ме већ боли кичма нека ме боли за коју хиљаду евра, да бих пружила сину све што му је потребно да оствари своје снове, а не да радим у трговини уз болове и опет ништа да немогу да му приуштим. Тако да размишљам о Италији. Не знам шта бих друго. Дакле, да, често се исплачем у стану, јер испред рачунара седи мали геније, а ја немам финансијских средстава да га погурам према ономе што жели у сваком смислу – прича Дејанова мајка.
Дејан је за испуњење својих идеја знао да штеди од школског џепарца како би купио каблове, калај за лемилицу и слично. Такође, „сваки динар“ који добије од родбине користи да купи метале за ракету, спреј, траке итд.
- Дејан не захтева посебну пажњу, али се трудим да му максимално дам подршку у свим тим изумима, похвалим га, подстичем га, причам са њим када шетамо о науци, о научницима. То га испуњава и видим да му се допада та врста пажње са моје стране – прича Дијана Ждрња за Еспресо.
Дејан је, како прича његова мајка, направио дигиталан приказ свог пројекта, па се консултовао са групом научника о томе да ли треба још нешто да дода свом пројекту.
У слободно време овај дечак воли да вози бицикл, дакле има и слободног времена, а мајка га у томе подржава.
Извор: www.espreso.rs
