Дивим се Србима који су остали на Косову. Они од 1999. нису добили шансу да живе као нормалан свет, мада су поједине јединице Кфора много чиниле да их заштите. Лично верујем да се многи међународни чиновници који су се нашли на КиМ у мисијама Унмика и Кфора данас стиде кад се сете тих дана.
Овако, ексклузивно за „Новости“, говори шведски судија Кристер Карпхамар, који је био именован као први страни делилац правде у јужној српској покрајини крајем 1999. године. Карпхамар, који је недавно у Шведској објавио књигу „Судија у земљи безакоња“, пишући о својој каријери на Косову од 1999. до 2011. године, признаје да је његова служба на КиМ у правосудном смислу „била саздана из низа мањих и већих катастрофа“. Како истиче, код најкрупнијих случајева покушаја процесуирања Албанаца за злочине, по правилу су се појављивали „главни играчи на КиМ – Американци који су утицали да се злочини сакрију, а убице пусте“.
– После доношења Резолуције СБ о увођењу страних судија у покрајину, одмах после рата био сам први странац кога је Бернар Кушнер, тадашњи шеф цивилне мисије УН на КиМ, именовао на ту функцију. Први велики случај био је напад ОВК на аутобус УНХЦР-а који је превозио Србе, 3. фебруара 2000. године, када је погинуло двоје људи, а готово свих 47 других, углавном жена и деце, претрпело трауме за цео живот. Том приликом француски војници из састава Кфора, који су водили истрагу, заробили су неколико осумњичених. Међутим, уследиле су демонстрације Албанаца, са жестоким немирима, у којима је ухапшено још њих 49. У тим окршајима су рањена и два Француза и требало је да судим Албанцима. Није, међутим, до тога дошло, јер је француски генерал тражио хитно пуштање на слободу притворених. Добио је претње да ће Албанци напасти његове трупе.
* О трговини органима отетих Срба чули сте од др Зорана Станковића када је ексхумирана масовна гробница у Динарцу?
– Наравно да сам о свему обавестио Карлу дел Понте, тадашњег главног тужиоце Хашког трибунала, али она није била заинтересована за то.
* Истраживали сте и случај напада на аутобус „Ниш- експреса“ код Подујева, фебруара 2001, када је погинуло 12, а рањено 43 Срба?
– Главног осумњиченог за овај напад, Фљорима Ејупија, одмах је ухапсила полиција Унмика и то на основу ДНК трагова. Међутим, из мени непознатих разлога, уместо да је чекао истрагу у притвору УН, амерички Кфор га је одвео у „Бондстил“ одакле им је наводно побегао. Не знам како је побегао, чуо сам да га је обучавала ЦИА, а последње информације о њему сам добио 2012, да живи мирно у Подујеву.
*Да ли је било још случајева када су Американци „умешали своје прсте“?
– Сећам се када су код мене дошли високи британски официри из састава Кфора тражећи савет. Наиме, њихова патрола је у близини административне линије са централном Србијом код Подујева налетела на групу припадника ОВК наоружаних аутоматима и бомбама који су кренули у напад на српске куће. Зауставили су их, и када су покушали да разоружају бандите, појавили су се амерички војници који су им наредили да их пусте. Ти људи су извршили нападе на српске куће, а фрустрирани Енглези су питали шта да раде… Нисам могао ништа, ту је био надлежан Кфор, а они су то после решавали мимо УНМИК-а.
* Често положај међународног судије на КиМ описујете као веома тежак?
– Да, зато што се у Кушнерово време на КиМ о свему питао његов заменик, Американац Џек Кови. Он је био тај кога је команда Кфора беспоговорно слушала, а без војника НАТО, Унмикови полицајци су били немоћни.
* Интересовала вас је и позадина НАТО бомбардовања наше земље?
– Од највиших америчких старешина сам чуо да је бомбардовање Србије било припремљено од њихових обавештајних агенција, са циљем да се Косово одвоји од централне Србије и да се тамо успостави војна база њихових снага. Кампови које су имали по западној Европи у то време су им постали скупи, а тада је био потписан и уговор са Немачком да се америчка војна ефектива, после више деценија, у тој земљи знатно смањи.
Људска права само декларативно
– Једна од порука моје књиге је да покаже да су великим силама уста пуна људских права и демократије, само док то не дотакне њихове властите интересе – категоричан је Карпхамар. – Друга порука књиге је да укаже на страшну корупцију унутар УН и да расветли механизме како припадници УН из најмоћнијих земаља света, заправо, злоупотребљавају Светску организацију. На крају, хтео сам да напишем и како сам био погођен свом том корупцијом и неправдама.
Ништа од суђења
Када је у питању извештај Дика Мартија и суд у Хагу за ратне злочине Албанаца, Карпхамар је песимиста:
– Прошло је 10 година од Мартијевог извештаја, а 20 година од када су се ти злочини догодили. Није реално очекивати да ће се Албанцима судити.
Извор: Вечерње Новости
