Да ли сте знали да награду за најбољег професора на свету може да освоји професор физике који ради у Зајечарској гимназији?
Професор физике Младен Шљивовић један је од најбољих едукатора у Србији, а његов рад ове године може бити награђен – номиновао је за престижну награду National Teacher Prize, која се сваке године додељује професору који се истекао својим начином предавања.
Шљивовић је завршио гимназију у којој сада ради, а као наставник физике кренуо је да ради као апсолвент. Координатор је тима за каријерно вођење, чије су активности вишеструко награђиване.
Шљивовић се од осталих професора издвојио по својој динамичној методи предавања, која се испоставила као ефикаснија и забавнија од класичног типа наставе.
Наиме, ученици на часовима физике у гимназији у Зајечару сами себи задају задатке. Шиљивовић је казао да је то модификације друштвене игре Хембизике коју је сам осмислио.
Ученици сами себи задају задатак, а касније се ти задаци користе када вежбају, а главно правило је да сваки ученик мора да зна да реши задатак који је изабрао.
“И ту у ствари креће најзанимљивији део ове методе. Напреднији ученици у групи сада покушавају да објасне задатак осталим члановима Ја сада добијам неколико помоћника у учионици који кроз вршњачко учење помажу другима. То је у ствари јачање тимског рада”, каже Шљивовић за дневни лист Данас.
Шљивовићеву наставу красе још многе занимљиве игре, а нешто што ми је привукло пажњу је “Научни папарацо”. На питање како је ова игра настала, рекао је да је за то крив “његов смисао за хумор”.
“Научни папарацо је једна врста пародије на „трач емисије“. У овом случају наша емисија има за мету научнике”, наводи Шљивовић и додаје да услов за сваку емисију да представе неки експеримент или чињеницу.
Тако су настале идеје за емисију о Флемингу кога избацују из стана због аљкавости, а који открије пенцилин у буђи или о Галилеју кога скупштина станара жели да спали на ломачи јер стално баца кесе са врха зграде мерећи гравитацију.
„Имали смо среће да је Центар за промоцију науке препознао нашу идеју и доделио нам средства да је реализујемо”, напомиње Шљивовић.
Зајечарски професор физике сматра да коришћење савремених технологија на настави има и позитивних и негативних страна.
“Изузетно је пожељно увести нове технологије у учионицу, с друге стране постоји опасност да нас нас оне одвуку од циља наставе, а то је ипак ширење знања” додаје Шљивовић.
Сматра да је учење искључиво на таблу и креду досадно и ученицима и професорима. Волео би да се наставни програми смање, јер сматра да није одрживо рећи да је све важно.
„Поред овога, ми смо у константном спринту да дамо четири оцене по полугођу, и онда грабимо и грабимо, у једној маратонској трци са градивом и испитивањем” , додао је Шљивовић на тему мана у школском програму.
Он је постигао велики успех као професор, а његови ученици су заволели његове методе учења.
Његов главни циљ је да покаже колико труда је потребно за било шта у животу. Обзиром да је са својим ученицима снимао емисију, тиме је показао комплексност снимања и монтирања, а најважније да сав посао не може да уради један ученик, већ је потребан цео тим – овом методом ученици су развијали своје комуникационе вештине и навикли су се на тимски рад, који је важан за даљи каријерни развој.
Шљивовић је већ доказао да није “обичан” професор физике, али занимљива чињеница је да је љубитељ поезије – аутор је чак две збирке поезије, а увелико ради на својој трећој књизи.
Извор: Данас
