Интензивирали су се покушаји да се у сарадњи са државним институцијама Сједињених Америчких Држава и директним потомцима Михајла Идворског Пупина, земни остаци славног научника ексхумирају са гробља у Бронксу у Њујорку и допреме у отаџбину. Тим чином би Срби и Србија на најлепши начин испунили дуг према њему, и жељу великог научника и родољуба, коју је забележио владика Николај Велимировић – да почива у Србији.
На томе интензивно ради и Министарство спољних послова Србије, што је пре два дана потврдио и министар Ивица Дачић. Како „Новости“ сазнају, уз Министарство, на остварењу ове идеје умногоме се ангажовала и академик Радмила Милентијевић из Њујорка. Она је покренула рад на истраживању и проналажењу свих директних наследника Михајла Пупина, јер је неопходна њихова сагласност за ексхумацију и преношњење научникових земних остатака у Србију. Са многима од њих је већ контактирала и, како сазнајемо, сви су сагласни да се научникова жеља коначно испуни.
Сагласност потомака је кључна
Да би сагласност Пупинових наследника била важан корак за допремање и сахрањивање његових посмртних остатака у Србији, „Новостима“ је потврђено и у Амбасади САД у Београду. На наше питање колико су Амбасада и амбасадор Ентони Годфри вољни и на који начин да помогну реализацији ове иницијативе одговорили су:
– То је наравно одлука коју је најбоље препустити породици.
О жељи Михајла Пупина да буде сахрањен у Србији важне белешке сачувао је и владика Николај Велимировић. Он је забележио детаље разговора са Пупиновом ћерком Варваром Иванком Вавом, којој је предочио идеју да посмртни остаци буду пренети из Бронкса у Либертвил, где су већ почивали многи наши великани који су се упокојили у САД. Она је тада одбила ову идеју, уз речи како је „њен отац највише желео да после смрти његове кости пренесу у Србију, коју је највише волео“.
Усаглашеност свих Пупинових наследника неопходна је и због сложене и ригорозне процедуре у којој би био упућен захтев властима Сједињених Америчких Држава где је научник сахрањен.
У мају су „Новости“ већ писали о Драгомиру Девићу из Зрењанина, једном од наследника великог научника. Девић је са нескривеним одушевљењем реаговао на ову идеју, уз речи:
– Из свег срца, са огромним пијететом, одмах бих потписао сву неопходну документацију да се земни остаци Михајла Пупина из САД врате у Србију! Срце ми је заиграло када сам сазнао за ову иницијативу, јер би се тако напокон остварила жеља генија из Идвора, брата од стрица мог чукундеде. И моји рођаци у Швајцарској би без двоумљења дали сагласност да се ова иницијатива спроведе у дело, јер знамо да је желео да почива у родној груди. Тако би се после 86 година самовања на гробљу у Бронксу, коначно вратио у завичај – рекао је тада Девић.
Сећање на Михајла Пупина подразумева изузетну животну причу. Иако пореклом из омаленог села Идвор, у Банату, овај младић раскошног талента одлази у САД, где гради каријеру која га доводи на место професора на Универзитету Колумбија. Његови бројни проналасци везани су за област вишеструке и бежичне телеграфије, телефоније као и рендгенологије.
Био је члан Српске краљевске академије, Америчке академије наука, а остало је забележено да је чак на 18 универзитета у свету понео титулу почасног доктора.
Веровао у снагу свог народа и непрестано га помагао
Уз све то, имао је времена уз велику патриотску страст да помаже отаџбини коју никада није заборавио. Због тога је понео титулу почасног конзула Србије у САД, а бавио се озбиљним добротворним радом. Резимирајући сва своја животна искушења и изазове написао је аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“ које је било мотив многим будућим научницима. Управо за ту књигу добио је престижну Пулицерову награду.
Пупин је током Првог светског рата код банкара у Њујорку више пута заложио сав свој иметак, који се са правима за патенте процењивао на више од 100 милиона садашњих долара, да би Краљевина Србија добила ратне кредите. Будући да је био врло цењен у Америци, банкари су му предочили да постоји велика вероватноћа да изгуби све што има, јер је Први светски рат још трајао, а избегличка српска влада и даље није била у могућности да има свој буџет. На то је Михајло Пупин самоуверено и јасно одговорио банкарима:
– Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја!
Извор: Вечерње Новости
