Реч „праскозорје“ изабрана је за најлепшу српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду организовало у оквиру манифестације „Март, месец српског језика“.

Српска културна баштина у многоме је обогаћена најразличитијим народним обичајима који су неодвојиви део наше традиције. Управо ти народни обичаји нашу културу чине тако живописном и јединственом. Детињци, Материце и Оци су празници за које се везују врло интересантни народни обичаји.

Након двомесечног истраживања, археолози лесковачког Народног музеја направили су мапу локалитета на подручју општине Бојник. Евидентирано је 146 археолошких налазишта, од чега 66 новооткривених. Резултате пројекта представили су у монографији и филму.

Натпис на косовском каменом стубу је запис о Косовском боју 1389. године, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара, Стефан. Представља похвалну песму написану у форми апострофе и у њој се види утицај црквене поезије, али и далеки одјеци витешке епике. Натпис је био уклесан у каменом стубу, који је после Ангорске битке (1402) био постављен на Газиместану, […]

Мало ко зна да је Прибој изнедрио једног од највећих српских научника, који је у Америци стекао светску славу.

Праисторијска фигурина висока шест центиметара нађена је на археолошком локалитету Витковачко поље код Александровца, а прве процене стручњака указују на то да је настала око 4.800 година пре нове ере.