Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и државни секретар за сарадњу са црквама и националним мањинама у Влади Мађарске Миклош Шолтес отворили су данас у Сентандреји нови Музеј Српске православне епархије будимске, у присуству патријарха српског Иринеја.
Патријарх је молитвеним чином освештао обновљено и проширено здрање Препарандије, у који је смештен Музеј.
Патријарх Иринеј, који је претходно уз звук црквених звона, предводио свечану поворку од Епископског двора до Музеја, истакао је да Српски црквени музеј представља значајан дом српске културе и да је његово отварање историјски чин.
„Ово је најбољи пример како се успостављају и одржавају суседски односи два народа и две државе. Овај дом културе јесте дом свега онога што је много векова српски народ стварао на простору Мађарске, видљив знак стварања духовних вредности нашег народа, али и добар пример како се културом зближавају народи”, рекао је патријарх Иринеј.
Он је истакао да Музеј са својом сталном поставком неће бити само богатство српског народа, већ и мађарског и свих људи који знају шта је култура и умеју да је поштују.
Епископ будимски Лукијан пожелео је добродошлицу патријарху Иринеју, кардиналу Ерду Петеру, секретару Миклошу Шолтесу, министрима Владану Вукосављевићу и Младену Шарчевићу, генералном секретару председника Србије Николи Селаковићу и другим званицама и истакао да Српски црквени музеј још јаче учвршћује хришћанску традицију у Мађарској и свету показује српске вредности.
Министар Вукосављевић је рекао да ће Музеј бити нова садржајна тачка на месту богатог културног наслеђа.
„Јужна тачка српског културног простора налази се на Атосу, у манастиру Хиландару, а северна управо овде, у славној Сентандреји. Српски културни простор, свуда где је присутан, коегзистира са културним просторима других народа. То прожимање обогаћује српску културу, али и културе народа са којима се она додирује, те у великој мери оснажује културну сарадњу међу народима и државама”, рекао је Вукосављевић, јавља Танјуг.
Он је приметио да Сентандреја показује да је српски народ свој животни опстанак изједначавао са потребом одржања своје културе, духовне и материјалне, јер „где год је доспео, одмах је уз домове градио своје храмове, своја стечишта и сабиралишта, своје духовне и културне оријентире”.
„Помисао на Сентандреју изазива у нама и осећање поноса и осећање меланхолије. Прво, због богатог наслеђа наших давних сународника, а друго због чињенице да су проток времена и историјски процеси учинили да је овде преостало мало Срба”, казао је министар.
Уз констатацију да култура народа чини обиље и рељефност нашег глобуса, Вукосављевић је истакао да ће Музеј бити нова, садржајна тачка на овом месту богатог памћења где ће посетиоци моћи да виде више од 450 експоната који улазе у сам врх српске црквене уметности.
„Уверени смо да ће и овим културним топосом бити оснажене везе између две државе, Мађарске и Србије, и да ће ова поставка учинити да се наши мађарски пријатељи боље упознају са културом суседног српског народа”, рекао је Вукосављевић, изразивши понос због тога што велики број припадника мађарског народа живи у Србији и што су пуноправни грађани Србије, коју с правом сматрају за своју домовину.
Државни секретар Миклош Шолтес осврнуо се на заједништво Срба и Мађара у борби против Османлија за очување хришћанства, али и на „тужне догађаје када су веће нације око нас успеле да нас натерају да се сукобимо и у протеклим деценијама лечимо те ране”.
„Питање је да ли ће се поновити историја и да ли ће се поновити политички догађаји који су против нас учиниле велике силе на западу, да ли можемо да очувамо своју независност, да ли можемо заједничким снагама да учинимо да Србија постане члан ЕУ, да ли ћемо успети да сачувамо хришћанство и своју културу или ћемо пустити друге да надвладају”, рекао је Шолтес.
Управник Музеја Коста Вуковић подсетио је на појединце који су допринели развоју Музеја током историје и истакао да ће он бити у функцији српске духовности и прожимања српске и мађарске културе.
Музеј се налази на главном тргу у Сентандреји, у Препарандији (првој српској школи), чију обнову су помогли Влада Мађарске и Министарство културе и информисања Србије.
Стална поставку под називом „Српска црквена уметност у Мађарској”, на којој је представљен део црквеног блага које Епархија чува, сакупљеног по читавој Мађарској, сведочи о присуству Срба на том простору пре и након Велике сеобе народа.
На свечаности испред Музеја наступио је хор српске школе „Никола Тесла” из Бидимпеште који је извео химне Србије и Мађарске.
Извор: Политика
