Са радошћу и задовољством прихватамо вест да је улица у Београду добила име по нашем драгом Благоју.
„Београд је срце српског народа и лепо је што главни град не заборавља велике синове нашег народа. То је тренутак великог поноса за нас, његову породицу, а верујем и за све Србе који живе у Аргентини. „
Ово је, ексклузивно за „Новости“, казала Карина, ћерка Благоја Јововића, након што смо је обавестили да је Скупштина града Београда на јучерашњој седници одлучила да Загорска улица у Земуну убудуће носи име њеног оца. Са готово видљивим емоцијама у гласу, на беспрекорном српском језику, рекла нам је и да су њена мајка, брат и две сестре веровали да ће се то једног дана десити.
– Ако се границе Аргентине, затворене због пандемије, отворе, планирамо да, већ крајем децембра, дођемо у Србију и Црну Гору. Са радошћу ћемо заједно да се прошетамо улицом Благоја Јововића.
Испричала нам је и да су његова деца одувек знала за очеву дубоку љубав према свом српском народу, али да су за његове пуцње у Анту Павелића сазнали тек 1998, када и сви други:
– После последње посете, свом родном граду Даниловграду и наравно манастиру Острог, 1998. године, сусрео се са митрополитом Амфилохијем који му је и посаветовао да о томе и јавно проговори. Ето тада смо и ми сазнали за његов херојски чин и били смо поносни што је то урадио наш отац. Разумели смо разлоге због којих није причао са нама о пуцњима у Павелића 1957. Желео је да нас сачува од нечега што ми у младом узрасту не бисмо могли да разумемо.
Из очеве приче, каже Карина Јововић, сазнали су и за жртве Јасеновца.
– Знамо за више од милион жртава Срба, Јевреја и Рома, за најстрашније технике мучења и убистава које човечанство није дотад видело. Чак и немачки нацисти су били ужаснути тим злочинима и то много говори. То сазнање о ужасу који је преживео његов народ навело је нашег оца на тај чин. Био је свестан да је и његов живот у опасности али није одустао и био је спреман да положи свој живот за своје ближње и за правду. А нема веће љубави него када неко положи свој живот на олтар отаџбине и свог народа. Био је надахнут подвигом великих хероја нашег народа Милоша Обилића, Гаврила Принципа…
Благоје је, каже наша саговорница, неуморно и сваког дана говорио о српском народу.
– Мало пута смо видели тако велику љубав. Он је био човек са дубоким осећајем патриотизма, поштовања обичаја и традиције Бјелопавлића, чежње за родним Даниловградом и Косићем, сећањима на реку Зету, на јела која нам је често припремао… На основу тих сећања и записа нашег оца, са сестром Маријом припремамо књигу која ће ускоро угледати светлост дана.
Сву љубав према Србима, како каже, на много начина Благоје Јововић је пренео и на своје четворо деце.
– Сви смо крштени у нашој Српској православној цркви. Моја сестра Марија пише родољубиве песме, надахнуте и делом нашег оца. Трудим се да их преведем на српски језик. Члан сам удружења преводилаца Аргентине и преводим са српског на шпански и енглески.
Извор: Новости
