Кристина Ђорђевић из Базела је ове године напунила 26 година. Ова чудна 2020. година поред завршених студија, њеног доброг здравља и њених најмилијих њој ће посебно остати у дивном сећању. Добила је, почетком месеца, награду швајцарског савеза хемије (Swiss Chemical Society) за изванредан рад у науци.
Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост“ због тога тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.
Београд је срце српског народа и лепо је што главни град не заборавља велике синове нашег народа. То је тренутак великог поноса за нас, његову породицу, а верујем и за све Србе који живе у Аргентини.
Душа Јовановић, ученица ОШ „Дринка Павловић“ и Музичке школе „Војислав Вучковић“ у Београду, на одсеку клавир и виолончело, поносни је носилац пет лауреата и девет првих места на престижним међународним такмичењима.
Ко је сахрањен у „Гробу 18“ археолошког места Ширинград у Мачванској Митровици – питање је око којег се и данас ломе копља историчара и археолога. Први пут је ово питање постављено 1966. године и до данас се не зна одговор. Наиме, 1966. године амерички археолог Имре Боб радио је на археолошком месту „Ширинград“ у Мачванској Митровици и дошао је до невероватног открића – велики словенски просветитељ Методије сахрањен је у Сремској Митровици, пише Магазин Новости.
Никола Тесла је 1. јуна 1892. године допутовао у Београд, први и једини пут у животу. У Београд је дошао на позив Ђорђа Станојевића, ректора Београдског универзитета. У великој сали Велике школе, Теслу су дочекали разгаљени студенти. А онда је одржао говор који се и дан данас памти.
Интензивирали су се покушаји да се у сарадњи са државним институцијама Сједињених Америчких Држава и директним потомцима Михајла Идворског Пупина, земни остаци славног научника ексхумирају са гробља у Бронксу у Њујорку и допреме у отаџбину. Тим чином би Срби и Србија на најлепши начин испунили дуг према њему, и жељу великог научника и родољуба, коју је забележио владика Николај Велимировић – да почива у Србији.
Иако је за мешење салчића, традиционалне и једне од најстаријих српских посластица, потребно пуно знања, вештине, труда и љубави, српске домаћице, нарочито старије на селу, и дан данас их радо праве, посебно зими. Још увек у великом броју сеоских српских кућа салчићи су на божићној трпези незаобилазни слаткиш.
Сазнајте све о хлебу који је постао симбол опстанка и снаге једног народа.
Омиљени професор математике многих генерација ђака у Гимназији „Панто Малишић“ у Беранама, а потом дугогодишњи просветни инспектор надзорник у Министарству просвете, Веселин Рмуш решио је математички проблем из античког доба. Рмуш је доказао да је могуће конструисати квадратуру круга, један од три чувена проблема који су постављени од 600. до 450. године п.н.е.!