Монументална средњовековна црква на Венчацу, коју су археолози почели да истражују 2016., била је већа од Грачанице, а подигао ју је неки од најмоћнијих Немањића, потврдила су најновија открића.
– Храм на Дворинама је владарска задужбина, без икакве сумње. Био је дуг 27 метара и широк 14 метара, односно већи од Грачанице. Црква је подигнута почетком или средином 14. века, јер је зидана у српско-византијском стилу који се користи од времена краља Милутина и траје до краја династије Немањића. Ктитори би могли да буду и Стефан Дечански и Душан Силни, а даља ископавања омогућиће прецизније датирање. Највећа мистерија грандиозног храма јесте разлог због кога је подигнут овако далеко на северу, близу немирне границе с Угарском – каже историчар и археолог Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу, који је носилац истраживања.
До проналаска на Дворинама сматрало се да цркве српско-византијског стила постоје само на јужним просторима средњовековне Србије, на Косову и Метохији и Старој Србији, данас Северној Македонији. Сад су археолози дошли до доказа који руше још једно предубеђење, да Немањићи нису имали задужбине у Шумадији.
– Црква је највероватније изграђена у времену краља Милутина, који у рату с Угарима 1319. губи Београд, где је било седиште важне епископије. Писани извори ћуте о њеној даљој судбини, али више угледних историчара сматра да се епархија не гаси, већ да само мења седиште. Могуће да се оно премешта на Венчац, у део епископије који је остао у саставу Србије. То може да буде разлог због кога се овде прави грандиозан храм – каже руководилац истраживања археолог др Дејан Радичевић, доцент на Филозофском факултету у Београду.
Археолози су стигли до средњовековног слоја сахрањивања у порти цркве, пробијајући се кроз дебео слој познијих гробаља. Још тежи задатак их чека у унутрашњости храма, где морају да откопају и дебео слој шута од остатака срушених купола и гробова из 17. и 18. века. У великој сеоби овдашње старо становништво је избегло пред Османлијама, које су срушиле цркву до темеља и опљачкале чак и њене лепе камене оплате и опеке. Села су се обновила тек после неколико деценија кад се остаци цркве више нису видели изнад земље. Ипак, сећање на светињу није нестало: простор храма с портом, чак и темељне зидине раскопавани су за гробна места, а као надгробници коришћени су огромни средњовековни монолити.
– Успели смо да дођемо до остатака монументалног западног улаза, чији су степеници толико масивни да нису могли бити украдени. На малом простору од осам квадратних метара средњовековне некрополе у порти пронашли смо чак 12 гробова у пет нивоа, један изнад другог. То указује да је црква служила бар два века и да око ње живело многобројно становништво развијене области – каже Миливојевић.
Виртуелна стварност
Дворине ће бити један од најважнијих и најпосећенијих локалитета Шумадије, очекују у Народном музеју у Аранђеловцу.
– То препознају и друштвено одговорне компаније „Бекамент“, „Омиа – Венчац“, „Фортуна маркет“ и ЕПС, које нам помажу у истраживањима, уз Министарство културе и информисања које суфинансира пројекат. Желимо да Дворине буду археолошки центар и где ће посетиоци моћи да виде идеалну реконструкцију храма у виртуелној реалности – каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.
Извор: Вечерње Новости
