Невероватно археолошко откриће код Лесковца из 1999. потпуно је заборављено. Пре 3500 година на простору данашње Србије произведен метал недостижан данашњој цивилизацији.
Након двомесечног истраживања, археолози лесковачког Народног музеја направили су мапу локалитета на подручју општине Бојник. Евидентирано је 146 археолошких налазишта, од чега 66 новооткривених. Резултате пројекта представили су у монографији и филму.
Под називом: „Благотин, град добрих људи“ у продукцији Радио-телевизије Србије, редитељ Слободан Ж. Јовановић, 1993. године реализовао је овај документарац о Благотину, о изузетно важном археолошком налазишту у југозападној Србији, јер је у њему, на дан „светих врача“ 14. јула, откривен први зидани храм у историји човечанства.
У напуштеном кориту реке Јужне Мораве код Алексинца вадећи шљунак радници са багерима ископали сидро и највероватније делове брода. Пловност ове реке у 4. веку не споре ни историчари.
Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост“ због тога тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.
Ко је сахрањен у „Гробу 18“ археолошког места Ширинград у Мачванској Митровици – питање је око којег се и данас ломе копља историчара и археолога. Први пут је ово питање постављено 1966. године и до данас се не зна одговор. Наиме, 1966. године амерички археолог Имре Боб радио је на археолошком месту „Ширинград“ у Мачванској Митровици и дошао је до невероватног открића – велики словенски просветитељ Методије сахрањен је у Сремској Митровици, пише Магазин Новости.
У последњих неколико година у Србији је било неколико значајних археолошких открића – пронађен је саркофаг у Виминацијуму близу Костолца, код Ниша је откривен зуб неандерталца, у близини Куршумлије пронађено је 11 изгубљених градова, као и код стар 8.000 година код Јагодине
Пола века након последњих археолошких истраживања локалитета Стублине у атару села Супска, код Ћуприје, обављено је геомагнетно снимање овог налазишта како би се, коначно, могао планирати наставак ископавања.
Откриће важно за светску научну јавност, каже за “Новости” археолог Сања Црнобрња-Красић, која је пронашла венеру, али и жрвањ и остатак праисторијске пећи.
Монументална средњовековна црква на Венчацу, коју су археолози почели да истражују 2016., била је већа од Грачанице, а подигао ју је неки од најмоћнијих Немањића, потврдила су најновија открића.