Реплика круне краља Милутина, коју је у оквиру пројекта Историјског музеја Србије направио филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица, тешка је готово 1,6 килограма, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, 4 лапис лазулија и чак 407 бисера и рађена је у 13 техника.
Требињац Лука Ћеловић, напорним радом, стекао је огромно богатство које је оставио Београду, а пре свега Београдском Универзитету.
Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој.
Невероватно археолошко откриће код Лесковца из 1999. потпуно је заборављено. Пре 3500 година на простору данашње Србије произведен метал недостижан данашњој цивилизацији.
Након двомесечног истраживања, археолози лесковачког Народног музеја направили су мапу локалитета на подручју општине Бојник. Евидентирано је 146 археолошких налазишта, од чега 66 новооткривених. Резултате пројекта представили су у монографији и филму.
Натпис на косовском каменом стубу је запис о Косовском боју 1389. године, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара, Стефан. Представља похвалну песму написану у…
Праисторијска фигурина висока шест центиметара нађена је на археолошком локалитету Витковачко поље код Александровца, а прве процене стручњака указују на то да је настала око 4.800 година пре нове ере.
Под називом: „Благотин, град добрих људи“ у продукцији Радио-телевизије Србије, редитељ Слободан Ж. Јовановић, 1993. године реализовао је овај документарац о Благотину, о изузетно важном археолошком налазишту у југозападној Србији, јер је у њему, на дан „светих врача“ 14. јула, откривен први зидани храм у историји човечанства.
У напуштеном кориту реке Јужне Мораве код Алексинца вадећи шљунак радници са багерима ископали сидро и највероватније делове брода. Пловност ове реке у 4. веку не споре ни историчари.
Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када му је одбијен реизбор на ово место. Српско археолошко друштво тада је „изразило крајњу забринутост“ због тога тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.