У свету брзих технолошких промена и друштвених изазова, васпитавање деце је суштински фактор за стварање здраве и снажне заједнице.
Реплика круне краља Милутина, коју је у оквиру пројекта Историјског музеја Србије направио филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица, тешка је готово 1,6 килограма, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, 4 лапис лазулија и чак 407 бисера и рађена је у 13 техника.
Требињац Лука Ћеловић, напорним радом, стекао је огромно богатство које је оставио Београду, а пре свега Београдском Универзитету.
Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој.
Ако питате Гугл, који је прошле године од реклама зарадио 253 милијарде долара, може ли се претраживати по интернету без шпијунирања и реклама, рећи ће да не може. Борислав Агапијев, доктор компјутерских и рачунарских наука, каже да може и да он има начин да „обесмисли рекламе“.
Невероватно археолошко откриће код Лесковца из 1999. потпуно је заборављено. Пре 3500 година на простору данашње Србије произведен метал недостижан данашњој цивилизацији.
Реч „праскозорје“ изабрана је за најлепшу српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду организовало у оквиру манифестације „Март, месец српског језика“.
Српска културна баштина у многоме је обогаћена најразличитијим народним обичајима који су неодвојиви део наше традиције. Управо ти народни обичаји нашу културу чине тако живописном и јединственом. Детињци, Материце и Оци су празници за које се везују врло интересантни народни обичаји.
Након двомесечног истраживања, археолози лесковачког Народног музеја направили су мапу локалитета на подручју општине Бојник. Евидентирано је 146 археолошких налазишта, од чега 66 новооткривених. Резултате пројекта представили су у монографији и филму.
Натпис на косовском каменом стубу је запис о Косовском боју 1389. године, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара, Стефан. Представља похвалну песму написану у…